Иконостас

Иконостас (грч. εικονοστάσιο – иконо стазио – место на коме се налазе иконе) представља олтарску преграду која одваја олтарски простор од наоса цркве. Основу иконостаса чине царска врата (двери) и иконе.
Иконостас може бити од дрвета, али и од других материјала, као што су камен или мермер.
По правилу на иконостасу постоје укупно троје врата, од кога се одступа у случају мањих црква.Број икона на иконостасу зависи од његове величине, које се уграђују по одређеним црквеним правилима. Иконостас се у црквама поставља не само ради украса, већ ради буђења побожности код верних. На иконостасу је представљена скоро целокупна икономија спасења човека и света у личности Богочовека Исуса Сина Божијег. Иконостас је, такорећи, отворена књига из које сваки човек може да упозна најважније догађаје из Старог и Новог завета као и учење хришћанске вере. Иконостас се украшава све више од XI и XII века, а од XIV века, дуборезни и позлаћени делови иконостаса са иконама развијају се све више увис достижући и 6-7 редова.
У првом реду иконостаса, постављене су престоне иконе: Исуса Христа, Богородице, Јована Крститеља и икона Светог или празника коме је црква посвећена. У другом реду су иконе великих празника. У трећем реду су појединачно поређани ликови Апостола окренути ка Христу, а у четвртом реду су поређане иконе пророка; док се на врху налази крст са представом Распећа Господа Исуса Христа.
Царске двери се налазе на средини иконостаса и украшене су представом празника Благовести, док су северне „ђаконске“ двери украшене иконом неког од Светих ђакона и јужне двери „анђелске двери“ украшене иконом Анђела. На дверима је постављена завеса. Завеса се, типиком у прописаним тренуцима, навлачи и склања.
Царске двери (врата) символички представљају двери Царства Небеског. Оне имају важну улогу у току Литургије, где њихово отварање и затварање носи сложену симболику. Царске двери се отварају на Малом Входу приликом изношења Јеванђеља, што представља појаву Христоса међу верницима. Након враћања Јеванђеља на Свети престо оне се поново затварају. Непосредно пред Велики Вход, док свештеник изговара молитву Херувимске песме, двери се поново отварају, а када свештеник са Великог Входа уђе кроз двери у олтар, оне се затварају попут двери Христовог гроба. У складу са тим, поновно отварање двери, пред читање Символа вере, симболише Христово Васкрсење. При затвореним дверима се врши причешће свештеника, да би се, када дође ред на причешћивање верника, опет отвориле.
Након тога, приликом читања захвалне молитве и постављања путира на Часни престо двери се поново затварају, док њихово последње отварање објављује отварање Царства Небеског. Због своје функције у богослужењу а особито у Литургији и сложеног симболичког значења које из ње произилази, царске двери су увек носилац најбогатије дуборезне и сликане декорације иконостаса.